Атеизам је рођен у јудео хришћанству, и зато је чедо јудео-хришћанства.

Атеизам ни у ком случају није могао да се роди у родноверју, у многобоштву, у паганству.

Никада нећете срести атеисту који је из паганства прешао у атеизам.

Сваки атеиста је прикривени и притајени јудео-хришћанин.

Зато што је управо јудео-хришћанство основа и потка сваког атеистичког учења.

Атеиста је јудео-хришћанин који на погрешној страни тражи излаз из јудео-хришћанства.

Он жели да изиђе из зачараног круга јудео-хришћанства, али је излаз потражио у погрешном смеру и на погрешној страни.

Тај зачарани круг јудео-хришћанства јесте Минотауров (рептилски) лавиринт.

Из Минотауровог (рептилског) лавиринта постоји само један једини излаз и пролаз – Пут навише, Пут Вертикале, Пут ка звездама.

Бежећи из јудео-хришћанске тамнице, атеиста упада у још грознију тамницу нихилизма.

Јер, атеизам и јесте нихилизам.

Нихилиста је онај мученик који је изгубио сваку веру, сваку наду и сваки смисао.

Он не верује више ни у кога и ни у шта.

Не верује ни у само постојање живота.

За њега је све у Васељени – пуки случај!

А тако и самога себе доживљава – као пуки случај од пукога случаја!

Са атеистом, баш као и са јудео-хришћанином,  нема словесног и мудрог разговора.

Он се, као пјан плота, држи свог идиотског убеђења.

Но, то убеђење и није лично његово, већ рептилско.

Он није ни свестан, да се све време држи рептилског, паразитског убеђења.

Присетите се само руских бољшевика и југо-србских комуниста.

Сви су они до једнога били заговорници хазаро-рептилске мрачне идеологије.

Сви су они до једнога имали само један једини наум: да посве затру све руско и све србско.

Сви су они до једнога, те до самога свршетка, верно служили највећим вразима и душманима руског и србског рода.

Све оно што су јудео-хришћански жреци и кољачи кроз столећа чинили Србима и Русима, то исто су, у двадесетом веку, чинили руски бољшевици и југо-србски комунисти.

Отуда је, у самој бити и суштаству, сваки атеиста – и србомрзац и русомрзац!