На позорници једнога живота
Игра се представа
Сто и нека
Јубиларна
Иста за редом
Глумци постава сцена
Држе истог кореографа
Људи се поломише
Гледаше
Гледаше
Блејаше
Блејаше
Нит што чули
Нити чега видели
Стидели се једни другима
Да признају
Позориште мрачна просторија
Одаја пуна људскога лудила
Који из бунила
Причају да је режија
Вансеријска
Представа незаменљива
А нигде никога
Ни глумаца
Редитеља
Сцене
Пусто је
Прашњаво и ужегло
На глупости
Недостојанства
Да један из крда викне
Да представе и позоришта
Нема нигде
Фикција
Ништа се не игра
Глуме себи самима
Интрига
Култура заспала
Плакала данима
Дах изгубила
…
После једног времена
Чуће се гласине
Да тражи се
Управа…

Прва представа биће
Монолог
Признања испред огледала