ПОСЛЕДЊИ РАТ – Јагода А Маринковић

Прво су летеле
ужарене камене лопте
и копља с врхом бутне кости
стреле
у невина срца долетеле
Спаљени векови и дани
занавек одсањани
кроз прозор камене куће
увлачи се дим у свануће
Траје сабласни мук
с мирисом на барут
утихнуле птице
ућутао ћук
Ново лице слободе
раздели старе народе
прво су пред зид
извели убијени стид
Исконски срам
бацили на кам
смрт замрачује улице
на брегу топовски нишан
скупља убијене зенице
