Зрак на коме стојим

моје је одмориште

место за  мисли, премисли,

послемисли ,,,

сви путеви су слободни

пролази зелени,

капија  нема одавно,,,

преда мном нестају

оне што остају

два прста чекају

од две леве руке

од две десне руке

оне не праве питање

срце трепти, говори,

он стиже,

носим те на рукама

ти носиш мене,

негде иде твоја рука

прва, негде моја

исто је…

Пловидба ипак,

има једног капетана…

он кормилари

путевима небеским

нашим…

пробијамо паучину чекања,,,

избијамо на …чистину

право пред Јединога

Бога!