(Песма се родила после сусрета с Владаном Пантелићем,

врлим пријатељем из Тијаније Праисконе.)

Често нам се дешава,

да прођемо поред просветљеног човека,

а да га уопште и не приметимо.

Тај просветљени човек

једном ће нам се пројавити у косматом и брадатом старцу

што усамљен седи на тргу и проси;

други пут ће се,

можда,

указати у неком детету

које нас изненада,

у мимоходу,

привуче својим крупним и ужагреним очима

из којих избија нека чудесна

и тајанствена светлост…

Ако смо будни,

и свесни,

сваки наш сусрет

са просветљеним човеком,  

може бити једнак 

сусрету са Живим Богом.

(На Истеру, у сутон вечерњи, 8. цветња 7526.)