Ништа људско не остаје иза нас, јер нема шта ни да остане.

Иза нас остају само божанске вредности.

Оно што су богови у нама творили кроз нас.

Људи сами по себи немају никаквих вредности.

Људи нису створили ни један једини свет.

Све што је у овоме свету вредно и лепо – то није од људи, већ од богова.

Можда су људи још на нешто личили док су били вођени од богова, али, откада су богови напустили људе, у људима више ничег вредног и битног нема.

Од људи је остала само љуштура и грозота пустоши.

Човек који је кренуо Путем навише, ка Извору Живота, мора да осећа гађење над свим људским.

Што даље од људи – све смо ближе Богу!