(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Сеобе Словена није било!

Али је неке Србе, ђаке ватиканске, берлинске и бечке школе, заиста, немогуће уразумити и освестити.

То је непоправљив и, дозлабога тврдоглав сој!

Они и даље препричавају несувисле и бесловесне приче о сеобама Словена, а нити је било Словена, нити је, пак, бивало икаквих сеоба!

Нико тврдовратији и нико тврдоглавији у неприхватању истине о древним ВедСрбима, од ових ватиканских, берлинских и бечких зомбираних школараца, који само привидно имају србска имена, док у суштини ничег србског у себи немају.

Свако словестан одавно зна да није било сеоба Словена, зато што Словена, напросто, и није било, већ да је у древности постојао један велик народ, који је заузимао евро-азијаска пространства, а од тог великог евро-азијског народа постадоше и настадоше сви ини европски и азијски народи.

Тај древан ведски народ имађаше многа имена, али је, кроз стотину векова, остао запамћен по имену Срб – Слово Реци Бог!

Ова истина о ВедСрбима мора вазда и увек изнова да се понавља, управо због тих тврдовратих и тврдоглавих ватиканских, берлинских и бечких надри-научењака.

 

02

И још нешто.

Ми никада не бејасмо били пагани, незнабошци и безбожници – то смо постали тек после покрштавања!

Ниједан словестан и самосвестан Србин не може да прихвати ту ватиканску лаж – да нас до Немањића нигде није било, а онда нас наједном свуда има!

У далекој древности, педесет векова пре појаве јудео-кршћанства, имали смо високу културу и још вишу духовност, а пагани и незнабошци бејаху они који нас називају паганима и незнабошцима.

 

03

Сваки пробуђен и освешћен Србин, не само што поштује, већ и живи Веру својих предака.

Наша Вера и наши богови – то је наша стварност!

Није то никаква прошлост, већ садашњост – овај сушти  тренутак вечности, ово вечно сада!