Ред је да напишем причу без реда…

Нема недостатака у другима, с тога – не печати усне!

Људи траже … то што има Пут

Не прави од Живота рмбу над рмбовима

Сваки човек (за мене је) Откровење Божије

Потка је плетеница до плетенице, ћилим до ћилима; потка је свест, потка – су светови

Его је рам у који се урамљујемо уместо да путујемо дуж плетеница – из света у свет

Буди чист-а – не губи снагу на извињења

Када људи гњаве као не….не младе, када немају акцију, већ скупљају духовне мрве без реда, да би се показали пред другима, посебно необавештенима- то је таштина, то је гордост, то је духовна мастурба

Не живи по уштогљеном сценарију писаном за “гомилу“, за “овце“! Пиши сам-а свој живот, слушај срце и душу, лутај скакутајући са планине на планину

Не ушушкавај се! Баци свилене пелене, душеке, јоргане, јастуке! Изађи на снег, проби лед, окали се у води леденој!

Не брини о било чему! Чувај чело од бора водоравница! Нема ничега, на овом свету и свим вишим световима, о чему би требало бринути. Протљај очи – једном, два пута, десет пута, сто пута … и гледај – кроз масиве високих планина, кроз облаке, кроз Васељене!

Непознато, тајновито – висине, дубине – ту је вредност, ту је иза-зов.Тамо тражи, тамо скочи!

Понекад пусти крв и призивај звери. Чувај се тих дана да не прекардашиш!

Баци луткице које скупљаш, баци каменчиће, сличице, књижице. Иди слободан-а и неустрашив-а, иди, иди… у Светлост

Свакодневница – уштогљена и уштројена, то је пакао, другог нема! То је духовни аутизам… Ман’те ме се, Тугољуби! Тражим Глас захукталих!

Шта радиш? – питају ме. Одговарам свима, заувек: ја се непрекидно одушодухосвестолицетворујем!

Ми смо вечна бића. На нама је дуго била копрена незнања. Пливајмо радосно кроз Вечност, тражимо Безкрај…