Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји,

Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет

Горди му увија стас – и горски несташан лахор

Лелуја шарен цвет.

 

 

 

И зима дође већ, и својом студеном руком

Покида накит сав и гору обнажи сву,

Ал’ многа зима још са хладним ветром ће доћи,

А он ће бити ту.