После свих преспаваних ноћи
Узалудних надања
Безвредних питања
Узалудног живљења
Додворавања дворским лудама
На врху његове славе
Величине у тору марве
Пао је он
Стигла га кап пресушног извора
Чаша попијена која се прелила
Рука која га је изневерила
Лек да принесе устима
Тако је то кад сигурни издају
Поткупиш неверу
То је бар лако
Ови вечни одлазе
Само кад дозлогрдиш
Сувише наудиш
Сам себи обезвредиш
….
Остављен да лежи
Одузетога говора
Мрдајући очима
Мислили су да је то
Од сталнога прекора
Нерви своје смирују
Завршио је
Ћутећи су себи мислили
Греота радовати се
Поган је био
Нигде правде није им’о
Свео је све на ниво
Одвратности
….
Пролазили су поред њега
Тихо корацима
Ко да га не пробуде
Опет себе да осуде
На горке плодове
Посматрао је он
Из себе викао
Жив сам
Жив сам
Спаси ме
Неко
Мајко
Оче
Ти на небу роде
…
Оде
…
Речи сваке не допиру
Тамо где требају
Молитве се не услише
Жеље не испуне
…
Вредимо ли колико наше мисли
Имамо ли права на помоћ
Реч наша има ли тежину
Дела наша садржину
Чела потребну висину
Да ли смо даровали
Па да очекујемо
…
Поседујемо ли печат
Да обележимо живот
Добрим делима
Радим осмесима
…
Зверињак оставимо зверима
Можда их други разумеју
…
Ми нађимо основу
…