…

Најбоље је некад ћутети
Мудрост је умети знати
Када то прелази у врлину
Сви грокћу ти ћутиш
Поносни власник непомичних устију
Док се за истрошене речи отимају
Новонастале фразе користе
Па газе по језику
Прљају и куде оно што треба
А не треба да буде
Ћутиш
Престају да доживљавају
Тебе ко својину

Издвоје те

Види реч није проговорио
Они се сити пуних устију утркују
Шта казаше једни другима
То не сазнаше
Нема се манира говорник да се чује
То свако сваком довикује
Кажи шта знаш иако не знаш
Гомила није навикла да слуша
Не осећа њина душа
Пљескаће на сваку реч
Сви у глас говоре
Одобравају тако свима
Један ћути
На сваких стотину
….

Шта се дешава времену
Кад му неки одолевају
Има ли закривљености у простору
Да подвучемо црту
Боље две
На крају се укрсте
…

Инверзија
Свет цели занемео
На сваких стотину један проговорио
Језик му се одвезао
Причао причао
Свак га саслушао
Раме његово потапшао
Поносно признао му
Свака реч златна била
…

Вреди вреди чуда
Ослушните некад
Заћутите
Најлепше се тајне дознају
Крошњама ваздух струји
Неко пева
Неко под дрветом буди
Неко ћути
…

Природа лепше мирише
Свако има простора да дише
Удах пуним плућима

…