Драган Симовић: Кад је Земља била Мидгард-Ириј
ЛИРСКИ ЗАПИСИ ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
01
Велика су ометања у овоме свету, у овој материјалној васељени.
То је оно што јудео-хришћани називају искушењима.
Искушења постоје само у материјалним световима, у материјалним васељена – свуда тамо где влада тама.
Али, искушења уопште нема у световима и васељенима над којима влада Светлост.
Тамо где влада Светлост – ту постоји само изобиље и благостање.
У тим световима обитавају Богови.
Уз Богове, обитавају и људи-богови.
02
У овоме трену вечности, Мидгард-Земља је препуна људи-гмазова и људи-звериња.
Тамо где влада тама, људи-гмазови и људи-звериња- бујају као коров.
Зато што клијају у тами и што се хране тамом.
И зато што је тама – њихова мајка, њихова космичка материца.
Сем људског обличја, бића таме ништа друго људско немају.
Они су тама која споља има људско тело, људско обличје, а све у њима је или гмазовско или звериње.
03
Када су Богови напустили Мидгард-Земљу, тада су и започели вечити ратови на Мидгарду.
Пре тога, док су Богови – унутар Звездане Расе – обитавали на Мидгард-Земљи, никаквих ратова није ни бивало.
Тада се Мидгард-Земља звала Мидгард-Ириј.
Бивало је свега у изобиљу.
Благостање и изобиље диљем и широм Мидгард-Земље – Мидгард-Ирија.
Људи су тада поседовали божанске дарове и божанске моћи.
Тиховали су, сневали, стварали, певали, водили и ширили љубав.
Људе тог доба можемо звати и људима-боговима.
Јер, уистини, и бејаху то!

