Рањен соко разговара,

А слуша га цвет —

Мирисом би из недара

Да окади свет:

„Слобода је лепа дева

Ко најлепши сан,

Пуна миља и осмева

Као добар дан.

Слободи те српској дајем,

Њен је данас пир,

Да са њеним задисајем

Сипаш миомир…“

Љубичица главу диже

Из дубоког сна,

Па сад више не уздише,

Заборавља зла.