Владан Пантелић: Љубав


Усамостанио сам се вечно стваралачки
У прекрасној Тијанији унутарњој
Где се рађају посвећују и стварају
Велики Витези Праисконог Реда

 

 

О како је лепо и моћно бити витез!
И како је лакашно ходит по ивици!
Кад ти кроз груди тече река – Љубав
И кад имаш жарне очи од драгуља

 

 

Буди потпуно искрен и истинољубив
Посматрај дуго себе и јасно разлучи
Да ли си врућеврелокрвно биће
Или су ти крвца ладноледнокрвна

 

 

Утихни шум одлучи ! И безгласно шапући
Најмоћну басму у свим световима
Која приводи Светиљци и Лепоти
Неосвешћене и осветољубиве дубине:

 

 

Творац Љ У Б А В Светлост Безкрај Вечност
Душа Знање Дух Свест Тело Мир Мудрост
Радост Захвалност Доброта Чистота Воља
Снага Лепота Песма Васкресење Стварање

Један коментар

Постави коментар