Поред тога што су особине камена попут отпорности, чврстине, непомичности и постојаности нашле места у имтативној магији, уроцима и враџбинама, још од најранијих времена и сами камени су били поштовани.

Ту се најчешће говори о великим каменима који непомично стоје у земљи, названи још и „становити камен“ или „камен станац“ сматрају се живим, изниклим из земље. Често су им преписивана лековита својства и неретко би чак и обичан додир био довољан за исцељење.

 Исто тако, покрај таквих камена о одређеним светковинама би се окупљала читава заjедница. Тада би се на камену изливале различите жртве леванице, попут млека или меда, док би он попримао улогу жртвеника.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Душан Бандић – „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991