Путујете?

Да…Светски путник.Маркице на коферу,име у новчанику и нада у срцу…Зебња ме ухватила ових дана,зато се грозничаво покривам иако није хладно.

Волите да истражујете?Упознајете?

Не!Шта могу наћи а да није ван мене самога.Не разумем,..Што дознати могу?-ако не сазнам себе.

Зашто путујете онда?

Видите…овај горки осмех вам све казује.Ја не путујем,тражим наду.Неухватљива је.Рекоше ми давно,наду ако чекаш,време ти прође.Сви тако редом-надајући се, изгубише сврху.Реших да се не надам већ да нађем.

Има ли наде онда да је пронађете?

Казах ја…Говорите аутоматски или не слушате.Оканите се надања.Трен је битан.

Шта после долази?Наде немамо и…

Наилази време стварања!Очекивање се губи,креће реализација.Делање увода,само разрада.

Зашто онда ви искате наду да сусретнете?

Да јој кажем да је погрешила.На погрешно се дрво накалемила.

Интересанто!

Да.Овде силазим.Пријатно.

Мислите да ће те је у овоме месту наћи?

Не,не мислим…одавно се препуштам ритму.Али се она нада…Тактика је вешта сапутница.