Загледам се у јасно и дубоко звездано небо, и кажем: све ове видљиве звезде, и све оне невидљиве, гле! раде на мом исцељену и спасењу.

Са свима њима ја сам у сродству, и све оне јесу од мојега рода.

И свака од тих видљивих и невидљивих звезда у мојему срцу обитава, као што и ја у свакој од њих одувек пребивам.

А ноћ тиха, мека, мирисна и прозрачна.

Мирише багремов цвет, и лахор подухује у крошњама сањивих дрвета.

Негде у даљини, преко глува поља, чује се лавеж паса…

(Месеца цветног, 7526.)