Остављена … са намером…да се деси…  све…

јер
треба ударце да сачека…да  прими… и бар благо  узврати…

нечињење њено … коштало би удараче….много…..

звук једног…звук  другог …звук.. тишина……

 

Ноћ музеја….изложене слике …много копија..

Праве само две! Да-познају се, од давнина!

Копија може врло верна бити и

Много чему добром служити …

Али..  На слици нема ознаке…да  копија  је!?

То се треба поправити!

Овај свет… изгубљених душа пун…

.. па разлетите се копије – шта чекате?

Разлоге свога настанка испуните!

Јер…ако добро и много радите…

Можда, …  једног трена  оригинал слику

Достигнете  и постанете… ТО…чему тежите!

Пљескање из …углова живота…о нееее, 

Ви сте ипак …прве копије….

Оригинал дао да  живите … па…онда

Радите … свет овај ….кадите!

 

Оригинали….слушајте…..дуго сте у свету овоме..

Мислите…да сте све прошли и

Да већ СВЕ одавно знате….

Али..   Тако можда увек и …није!

Можда промакла нека реч значна,

Неки знак,…воз ..протутњио..

Од воде и угља ..пара…све бело  било….

Претпоставимо …да се то …догодило!

А  Вечност  … категорија.. је …

Зар она да о томе говори?

Она, која је тек…кренула….

Да испитује …. овај  – свет…

Овде… на реци, на мору, на селу

У граду, у Музеју,  ….у срцу  вашем…

Она овај свет овде – упознаје

Широм отвора очи, склања фалсификате, …

То лако види се ….    али  

Оригинале..овде .. једва  препознаје!

Трагове им прати, посматра,  прича,

Пита     …    они ли су…

Па тако … зна!