Драган Симовић: ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Ово вазда казујем младим Србима и Србкињама који полазе на Запад да раде.
У младости сам и сам боравио и радио у том свету, тако да сам их у душу упознао.
Западњаци су најчешће дрчни и горди, робусни и некултурни, све док их не поставите на своје место, све док им не ставите до знања, да морају да вас поштују и цене.
Да морају да вас поштују и цене, јер имате свој став, своју поетику, свој поглед на свет; јер знате ко сте и чији сте, јер знате да јесте непоновљива личност, а не безлична индивидуа или персона.
Никада не будите снисходљиви ни пред ким, већ свагда и навек будите своји на своме, будите то што уистини јесте.
Снисходљивост води у болест душе и духа.
Снисходљивост је јад и беда палог човека!
Не умишљајте да је иједан западни народ културнији и паметнији од вашег народа, од вашег племена и рода.
Напротив, ваш народ је по свему НАДМОЋНИЈИ и САМОБИТНИЈИ од свих тих западних народа.
Песнички речено: западни човек је дивљак у смокингу – споља гладац, а изнутра јадац!
Упамтите још и ово: Нигде вас нико неће поштовати и ценити, ако ви сами себе не поштујете и не цените!

