Владан Пантелић: С е д а м с в е т о в а


Умела је да ужива:
јела је Месец грицкајући га лагано, лагано,
обилно га натапајући родним соковима.
Знала је да јој пробадајући болови долазе
од неусклађених мисли,
па је све врло брзо стављала на своје место,
затварајући ћорсокаке свога незнања.
Онда се све јасније обликовао Исток
и осећај змијоликог струјања свести.

22.05.2010

Постави коментар