ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Какав нам је језик, таква нам је и душа.

Какве речи користимо, такво је и наше суштаство.

Језик је изравно повезан са нашим унутарњим бићем, са нашом душом и нашим суштаством.

Човека ћете најбоље по речима познати.

Ако говори чистим језиком и бираним речима, то значи да му је и душа чиста.

И опет, ружне речи и поган језик користи човек чија је душа погана.

Такав човек је, можда, завршио велике школе, можда има ову или ону диплому, али – свеједно! – душа му прљава и погана и има лош карактер.

Клоните се таквог човека, јер ће и вашу душу испрљати!

Од младости сам водио рачуна о чистоти језика.

Увек сам се грозио ружних и поганих речи.

Таква је моја видљива и невидљива природа.

У овом времену – а канда је тако одувек бивало – већина нашег народа говори дозлабога исквареним језиком, најпоганијим језиком што трује и убија све племенито, узвишено и божанско у самом бићу народа.

Заиста, по језику најбоље и видимо и осећамо, да су људи око нас постали стока једна грдна!