Свежина након олујне ноћи.Прозор

остављен,на пола отворен…шкрипи.

Сан не долази,мислим не пролази…

Видим кроз таму одразе,светла

улична гасе се…

Устајем.

Најјачи јонизатор-Светлост свећина

фитиља…Лек за душу-лече остављена

слова на сред папира…

Пишем…не дишем…једноставно

излазе,смишљене реченице.

Одкуда толико разума,свесности?

Животна тапија на хронична

деловања…

Инспирација.

Сапутнице ноћи и дана никада ниси

сама.Дођеш

покуцаш,заголицаш,разведриш…

Облачиш некад…

Избациш суштину,украсиш

тишину…

Делим те.

Добијам те.

Кидам те.

Од виших свера.

Некад хладна,некад врела…

После прочитаног схватим да мене

си хтела…

Искаш суштину,избијаш на

површину.

Кад хоће да те схвате неки

пију,чежњу вију,гледају у месечину…

Мени свежина доста.Прозор и даље

шкрипи…

Светлост свеће лелуја,мислим да ћу

да заспим.