Верица Стојиљковић: Цвет малени
Шарени се у сутон небо
Облаци већ разливени
Мрак пристиже мекани
Утихују траве, сан пада лаки
Врх планине ..заћутао..мотри
Једна звезда, на небу прва,
Круну дивног цвета погледом тражи
Где си мили, покажи се ,покажи
Стоји ли та стабљичица нежна
још тамо, на обали…
Ветар прозборио, шапнуо,
Малени цвет разбудио
Ено сунца и ноћу не спава,
Само му се боја променила
Постала је цвету блиска
Као и он – плава!

