Владан Пантелић: Син
Ја сам злато безбројних руку Сунца
Ја сам сребро и мена нагнутог Месеца
Ја сам тишина што буку смирује
Ја сам милина која те милује
Ја сам ток реке што кривуда и жубори
Ја сам шум лахора на пропланку и гори
Ја сам љуљ ветра што овија гране
Ја сам тежња ноћи да зори и сване
Ја сам Мач који сваку недоумицу пресеца
Ја сам суштина Осмице свих осмица.
