Владан Пантелић: Син


Ја сам злато безбројних руку Сунца
Ја сам сребро и мена нагнутог Месеца

Ја сам тишина што буку смирује
Ја сам милина која те милује
Ја сам ток реке што кривуда и жубори
Ја сам шум лахора на пропланку и гори
Ја сам љуљ ветра што овија гране
Ја сам тежња ноћи да зори и сване

Ја сам Мач који сваку недоумицу пресеца
Ја сам суштина Осмице свих осмица.

Постави коментар