Апстракт. Ван своје прагматике функције хлеб у традиционалној култури балканских Словена има и ритуалну, где се он више не опажа као предмет, већ као знак. У условима магијске комуникације уведени су додатни захтеви који се односе на припрему хлеба. Они се тичу како избора особа које могу припремити хлеб, тако и избора брашна, начина мешења и печења хлеба, времена када се то обавља и простора где се све то може обавити.
У овом раду разматрана су два аспекта суделовања хлеба у магијском понашању. У једном се њиме успоставља узајамна веза између човека и нечисте силе од које се тражи наклоност или помоћ. Тај циљ остварује се тако што човек, најешће преко одговарајућег посредника, дарује хлеб нечистој сили (вилама, уми, ђаволу). Хтонички карактер ових бића потврђују додатни елементи даривања, као што су: мед, вино, свећа, као и чест захтев да хлеб буде пресан.

Штампано у зборнику: Хлябът в славянската култура, Етнографски институт с музей – БАН, София 1997, стр. 145-155.

Цео текст: https://www.rastko.rs/…/ljradenkov…/ljradenkovic-hleb_c.html