Лирски записи

Док исписујем ове лирске записе, зурим кроз широм отворена врата, у соби понад врта за тиховање, некамо у даљину, преко мора зелених крошања, у дивотне слике и праслике облака различних вагри и прелива.

То нису облаци, већ горски венци, горска језера и горски слапови – зелено-плаветни, плаветно-зелени, љубичасти, ружичасти, малинови и румени.

Путујем, и летим, и лебдим, и пловим иза обзорја тишине и снова, док пода мном остају предели, крајолици, поља и несагледна зелена пространства.

 

 

 

 

Свако ко је на путу посвећења, мора да има свој врт за тиховање.

Ако борави у стану, па нема врт, онда нека на својој тераси створи најједноставнији, најобичнији врт за тиховање.

Ако, пак, нема ни терасу, онда нека, макар, у својој соби, на месту где најчешће борави, пореда око себе своје најдивотније биљке, и тако створи врт за тиховање.

Нека се дружи са биљкама, нека разговара с њима, нека их доживљава, осећа и појима као ближње своје.

А када тихује (то је србска реч за медитацију), тада ће и биљке заједно с њим да тихују, заједно ће улазити у тишину и пратишину, у само биће тишине и пратишине.

 

 

 

 

Када сазерцавате свет из свог унутарњег бића, тада биљке нису више биљке, дрвета нису више дрвета, облаци нису више облаци, ствари нису више ствари, но је све то што видите – само ваше унутарње биће.

Све што тада видите – то сте ви сами!

И још нешто.

Док тако сазерцавате свет из свог унутарњег бића, тада осећате и схватате, да је све око вас у једном савршеном звезданом и божанском реду, да је све одувек и заувек на своме правом месту, те да вам ништа не смета, нити ви, пак, ичему и икоме сметате.

 

 

 

Пре неки час, пратио сам једног дивотног малецног  пужа у свом врту за тиховање.

Његова љуштура, његова кућица, има савршен облик галактичке завојнице.

Док сам зурио у пужевљеву љуштуру, гле, имао сам осећај да зурим у завојницу звезданог јата.

Све је завојница, помислих – како горе, тако и доле!

 

 

 

 

Призивајте своје претке, што чешће их призивајте и, разговарајте с њима.

Ако сте добри, ако сте племенити, ако сте пробуђени и освешћени – помагаће вам ваши преци.

Они су ту, свуда око вас, и, само чекају тренутак када ћете их позвати, када ћете разговарати с њима.

Испрва ће вам све ово изгледати чудно, и сулудо, али, већ после краћег времена, то ће за вас бити једна виша божанска стварност.

Колико љубави подарите својим прецима, толико ћете љубави од њих и примити.

Верујте у то и, живите ту вишу стварност.

Одбаците сва западњачка надри-учења која од вас желе да направе роботе, да од вас направе човеколика бића без срца и душе.

Западни човек је давно залутао, давно је прекинуо сваку везу са оностраним световима, па сада и вас покушава да заведе и слуди.

Нека западни човек и даље лута до миле воље, а ви следите своје унутарње биће, следите властити унутарњи пут својих великих предака.