Стаблу и цветовима липе одувек су приписиване божанске моћи. Стари Словени веровали су да ово мирисно дрво штити од злих сила и да гром никада не удара у његово стабло а пошто достиже старост и до петсто година, важи за симбол дуговечности.

Људи још увек уплићу грање овог дрвета у кровове кућа да би се заштитили од удара грома и пожара а сечење липових стабала сматра се великим грехом. Од липе се справљају лековити напици и веома укусан мед.

Словени су липи приносили жртве као божанству и посебно поштовање исказивали су усамљеним, самониклим, горостасним стаблима која су проглашавали храмовима. Приликом поткресивања стабла липе чувају се све па и најмање гранчице од којих се праве моћне амајлије.

Липа је и „срећно дрво“ и стари српски идоли, по свој прилици прављени су по превасходству од липовог дрвета („липов бог“ и „држиш се како липов бог“ код Словенаца, такође и српски израз „крстови липови“ – не треба заборавити да су крстови код Срба заменили старе богове).

Да је липа „срећно дрво“ види се и из обичаја да сватови, кад дођу, барјаке најрадије остављају па липи,  

Извор: „Старославци“, фб страница,  и др. странице