Публика…

Разјарена гомила.Која виче-Удри га!

Удри га!

Ринг…

Гонг одзвања у простору…не надјачава гомилу…

Два борца…за неки циљ…титулу.
Макљају се док не изнемогну.Ноге  издају и једног не могу да подигну.
Хајде удари.Леви,десни кроше…Онда налет испод јак у пределу браде-

Аперкат!

Крв се слива…под дејством теже пада и размазује…

Како народу мало треба да подивља и покаже животињске нагоне.А борцу адреналин кад проради он механички бије…Да не осети,другог телесно оштети и победи.

По покрету рамена противника чита се његова намера.Рад доњих удова битан је за контролисање простора.Горњи служе ко механика,одбранбена техника.Став руке,вечити гард…

На изглед обична туча изискује контролу ума.Он се стиша,сталожи и воде га виши импулси.Време је еластично ономе ко уме у себе да проникне,онда се дужи и смањује.

…

Један паде…

Бројање…

Не устаје…

Победа!!!

…

У том трену победник сазнаје да је ударао себе самога.

Противник најтежи сами себи смо-Ми!

Све слабости,мане-окрећу се против нас,саме…Победник је онај ко победи себе,превазиђе мане…надјача мисли непозване…

А публика-Нека виче и урла!

Она за контролу покрета није чула.
Биће јој након тога нејасно, одкуда да два противника играју нерешено…Уједначено,покрете исте поседују…

Синхрони плес није за гомилу…Важно је да поједини умеју да разумеју.

…

Победник овог меча је … и његова подсвест.