Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Тихујем, сневам, маштам…
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
01
Тихујем, сневам, маштам, шетам вилинским гајевима, шетам зеленим пољима банатским…
Највише волим сутоне.
Одувек сам највише волео сутоне, зато што сам тада највише свој.
Живим свој живот.
Одувек сам живео свој живот.
Никада се нисам угледао на људе, никада се нисам поводио за светом.
Онај ко од ране младости крене властитим унутарњим путем, уопште се не поводи ни за светом ни за људима.
Не занима га како други живе, размишљају, раде…
Он је у свету, а, ипак, ван света!
Људи живе тако како живе.
Ко зна, да ли уопште и живе!
02
Никада се не угледајте на свет, на људе у свом окружењу.
Угледајте се само на велике духове који су негда и негде живели у свету.
Нека вам они буду путоказ, нека вам они буду светионик у тами свих материјалистичких светова!
Како су живели, како су сневали, како су љубили, како су маштали и стварали…
Људи око вас ништа не знају и, што је најтужније, уопште и не желе да знају.
Више смисла има живот делфина, орлова, сокола, сова и вукова, него ли огромне већине људи у омајама и опсенама овог материјалистичког и бесловесног света.
03
Од када боравим на селу, све мање пишем.
Наиђе време, кад ми се уопште не пише, кад ми се ништа не ствара, кад ми се ништа не ради…
Чак ни на писма не одговарам!
И онда се смирено препустим том осећању не-стварања, не-делања, не-рада.
Кажем, бићу посве бескористан.
А што би и требало да будем користан?!
Коме и чему да будем користан?!
Онај ко не уме да ужива у не-раду, не уме да ужива ни у раду!
04
Лепше се дружим са звездама, дрветима, цвећем, пчелама, лековитим биљкама и птицама, него са људима.
Од људи више нема шта да се учи!
Погледајте само како живе, па ћете све већ знати о њима.
Не осуђујем их, нити сажаљевам.
Поздрављам их и благосиљам.
Какви су – такви су!
И они ће се, пре или доцније, пробудити и освестити.
Ако не у овом животном току, онда, свакако, у једном будућем…
Ја се унапред радујем њиховом буђењу и освешћивању које ће се догодити негда и мегде, у ко зна којему свету!
(У Вилинским гајевима, 30. цветног 7526.)


