Све и да сам тако хтео, нисам смео
Већ отидох предалеко, ко би рек’о
Парк и клупа, она сама, дивна дама
Мојих груди један део, баш се ту обрео
Ја бих преко, јер ме тамо чека неко
На очи ми пала тама, све од срама

Обећ’о сам, реч сам дао, нисам знао
Као пијан од љубави, у вртлогу што се дави
Златан прстен што доносим, да запросим
Осмехе ти снене крао, обећање теби дао
Шта ли ти је сад у глави, рано моја, бар се јави
Нисам косац који коси, смрт доноси

Као свати скамењени, ветром донесени
Клетву баце да те сломе, дух да клоне
Помоли се, крст пољуби, биће боље
И теби ће к’о и мени, развејат се сени
Родни крају , мој Проломе, сватовске колоне
Чувај не погуби, не дај клетви Вароши Ђавоље

01.06.2017 у 0,15 часова Бултони