Кад се све руши око нас, кад нестаје један поредак заснован на врлини и доброти, кад мржња и зло влада људима и светом, тада нам не преостаје ништа друго, него да још силније, још снажније, још дубље верујемо у Љубав, Лепоту, Истину и Светлост.

Све ће ово нестати – и нека нестане, кад већ мора да нестане! – али наша Дела Љубави – верујем и знам! – остају да живе и после нас – ако не у овоме свету, а онда, зацело, у неким далеким, лепшим и дивотнијим световима с ону страну свих омаја, илузија и опсена.

Кад не бих веровао у безсмртност и вечност Љубави, Лепоте, Истине и Светлости, тада не бих имао ни један једини разлог да живим – не само да живим у овоме свету, већ у било којему свету!