Верица Стојиљковић: Предео
Прилика плава шумом корачала
Без шума из шуме изашла
Путањом међу жбуновима кренула
Комад земље ван времена и
Простора – лечитељ заборава
Прилика бела седела
Прилика плава име изговорила
Пре но што га се и сетила
Бела прилика се осмехнула,
Облак бели над обе се прилике спустио
Дрхтаји срца стари покрећу свет нови
Тама оде ….скинуо је један сан
Једна осмица и једна седмица
Лете небом изнад главе
Прилике беле и прилике плаве
Комад земље ван времена и
Простора – учитељ бројања

