ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Наиђе време кад ништа не знам.

Не знам да ли заиста не знам, или ми се само чини да ништа не знам!

Сад кад би неко питао било шта, а што је у вези са људима, појавама, збивањима, законима и стварима од овога света –  не бих умео буквално ништа да му одговорим.

Ништа, буквално ништа, не знам о овоме свету, нити о људима и народима овога света, као да никада нисам ни живео у овоме свету.

Питам се: зашто ништа не знам о овоме свету?

Не знам, зато што и нема шта да се зна о овоме свету.

Не знам, зато што су људи толико варљиви, непостојани, превртљиви и лажљиви, тако да ни о њима ништа не може да се зна, нити, пак, има потребе да се ишта зна!

Не знам, зато што је овај свет уистини виртуалан, зато што је уистини – илузија, омаја и опсена.

Све је пролазно, смртно и трулежно у овоме свету, тако да не треба траћити ни време ни енергију на истраживање и проучавање било каквих појава, дешавања, феномена, појмова, учења и знања овога света.

Све је то магла и дим!

02

Више знам о оностраним световима, него о овоме свету.

На тренутке ми се чини, да све знам о блиским и далеким оностраним световима, док о овоме свету, у којему тренутно обитавам, дословце ништа не знам!

Зато што је овај свет чиста пројекција неких оностраних светова.

Овај свет није стваран, већ се у њега само пројектују слике из неких невидљивих а оностраних светова.

У овоме свету се приказују филмови снимани у неким световима с ону страну великог звезданог обзорја дешавања, с ону страну свих илузија, омаја и опсена.

Никакве стварности нема у овоме свету!

У овоме свету постоји само слутња, наговештај и предосећај стварности из неких оностраних светова.

Стварност је у Творца и Стварност јесте Творац!