Коментар Ирене М. на Тиховање и сневање…
Са напредком изгубисмо – Главну битку!
Битку животне наклоности.
Пристали смо да животаримо на ново-настале околности.
И…Ко је крив?
Свако сваког бира-прстом упире … Ал се предаје.
Лакше је прионути,сагнути главу и тражити друге…
да покушају наше покушаје… наћи наше путеве.
На врху остаје спуштање,…
Лако је сићи са сврхом испуњеном од победе…како се дићи кад после пада све троши се,слама,посустаје…
Напредак!
У чему се огледа – ВЕЛИЧИНА?
Кад кренемо на спавање – Запитајмо се – Шта смо пружили? Да би тражили.
Отуђисмо се.
Постадосмо сами себи довољни,…
Колико напредка…,а уназад не само корак,два…
Већ читава деценија,деценије…
Ко да броји?
Кад број постајемо, јер о себи не желимо да одлучујемо и размишљамо.
Неки ВЕЛИКИ, ВЕЧИТИ -много су смисла изрекли…
Док сами тако не кренемо, кроз њихове цитате оживимо смисао…Када крене лавина мисли,онда је ЛАКШЕ.
Кажу- Деца се више не играју кликера,ова данашња.
Научимо их!
Играјмо се и ми!
Кликер-све је у њему, само да заигра!

