Оно танано чувство ….

 као кад на концу зиме

једва осетни лахор

донесе далеки мирис

 таласавог мора и

жарног југа ….

од кога се разведре мутни

видици,

 од кога се сва студ топи,

 раствара и преображава

у зелену буктињу трава и

набујалог живота, ….

 

 

 

 

 

тако некад дрхтурава душа

наслути

слатком зебњом

љубав која ће неумитно

доћи,

да све окамењене кутке

у њој оплемени и позлати

светлим и озареним

бивством