Осведочени пријатељ Србије био је руски цар Николај  Романов. О томе, између осталог, сведоче записи о дипломатским сусретима  две државе, у којима се истиче, колико су цару Николају били блиски  србски интереси.

Србија је кроз историју имала  мало искрених пријатеља , као што је то био Свети цар Николај Романов. О томе колико је последњи руски Цар био привржен  нашој земљи говоре и историјски подаци о сусретима тадашњег министра иностраних послова Русије, Сергеја Сезонова и високог србског дипломате  професора Александра Белића у пролеће, 1915.године.

Том приликом Сезонов је пренео Белићу, ставове Николаја Романова!

„Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус, и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси србског народа….Заслуге Србије биће стоструко награђене. После рата она ће бити неколико пута већа него што је данас!

Ето, зар је ико икад сумњао да су Босна и Херцеговина србске земље и зато се рат не може свршити а да оне не образују целину са Србијом….

Истина је да има Срба и по другим покрајинама  али они у њима неће пропасти до крајњег ослобођења . Идеали ниједног народа нису остварени одједном па не могу бити ни србски. Биће још ратова и прилика да се доврши ослобођење србског народа.  О Словенцима и Хрватима не могу вам ништа рећи.

Они се туку против вас, и ја вам изјављујем, када би било потребно, да се руски народ бори под оружјем само пола дана, па да се Словенци ослободе, ја бих пристао на то. „

Такође, велику наклоност, нашој земљи, Николај Романов је показао, и када је –  после мучког напада,  Бугарске на Србију, објавио рат званичној Софији,  у Петрограду, 19. октобра, 1915.године -објављен  манифест руског Цара , којим се објављује рат Бугарској:

„Објављујемо свим нашим верним поданицима, да се бугарска издаја словенске ствари, – мучки припремана од почетка рата, а што се сматрало за немогуће, – остварила . Бугарске су трупе напале нашу верну савезницу Србију,  окрвављену у борби против јачег непријатеља,  Русије и Велике Силе, наши савезници, покушали су да одврате владу Фердинанда  Кобуршког,  од тог фаталног корака.

Остварење старој тежњи бугарског народа, анексија Македоније била је осигурана Бугарској  другим путем, који није био у интересима са интересима Словенства.  Али, тајни, себични рачуни,  који су надахнути од Немаца, и братоубилачка мржња према  Србији- победили су.

Бугарска, наш једноверник, којега је Русија недавно ослободила  из ропства турског,  хришћанском вером и Словенством. Руски народ  гледа са болом на издају Бугарске , која нам је била до последњих дана тако блиска и са крвавим срцем извлачи свој мач, против тебе,  предајући судбину издајника  словенске ствари праведној казни Божијој. „

Извор: Српска историја.сом