Шетамо расадником магнолије
док мириси се спајају у једно
Осећам те, драги,
У случајном додиру,
У незваном ти гласу

Лете крила чежње
кроз облачак на небу
Допиремо до звезде
И тад она испусти дах
Магновење, драги, лије
Магнолије
Паде по нама као кап среће
Угледасмо падалице
По нама као кап среће
Хитро
Слетеће

Покрива нас небо
пругом авиона
Белом бојом
Лица надом се смеју
Душе се у ћутњи греју

Осећам те, драги,
у мирису магнолије,
У сусрету,
У случајном додиру

Срешћемо се некад
У тишини
Сада срца
трепере у даљини

Шетамо кроз расадник
Сами
У сну
Желим те целог
Да обухватим
крилом чежње луде
И страсно
Да усне се утопле
Док слушамо ноћне свице
Гледајући звезде падалице.