Дођоше људи неки, на ћошку пољане
побадаше коце, на четири стране,
ту ће бити тај основац
за наш будући, мали дворац.
Ископаше темеље од пола метра
И по обичају жртвоваше петла,
пршти крв на све стране
вековно огњиште ту да остане.
и док се тако темељ гради
одлучих коју воћку да садим,
купих трешњу крупну и сочну
посадих је на леву страну бочну.
Расла је трешња, расла су деца
у њу се клели као у Свеца.
На њој се свакога дана
љуљала два малишана.
Дођоше нека зла времена
кућа на пола завршена
моја су плећа још нејака 
а уз градњу и два мала ђака.
У таквом се стању коцкаш, 
на цену мању.
Разгласих тако на сва звона
„На продају кућа са два плафона.“
Дође један гастарбајтер стари
и својом се имовином поче да хвали,
ману се за џеп и штос извади,
испружих руку, син ме повуче
„Мама! Да ли си ти од јуче?!
Јел нећу више смети 
на нашу трешњу, се попети?“
Како сметнух тако с’ума,
нашу трешњу нашег Свеца,
зар да ме прокуну моја деца?!
Суза низ образ се скотрља. 
Ту се ја тргнем….
„Опростите, погодбу желим да оповргнем.“
Оста наш дворац и наша Трешња,
освајаше се ту врхови Монт Евереста,
уз цвркут птица кафе сам пила,
расним се плодом сладила.
И једног дана, одох преко океана,
одморе сјајне проводих,
испод крошње бајне.
После двадесетшест лета, 
синова порука тужна и мала…
„Трешња је пала.“
Суза се низ образ скотрља…
„Не плачи посадићу две,
таман да љуљаш унуке“

 

разјашњење: гастарбајтер (Gastarbeiter, нем.) – радник у гостима, радник-гост, печалбар