Народ каже…усуд..карма…судбина..

то што каже…верује да је…

Неко каже..вољом стварање…

што помислиш…то ти је…

 

 

 

Народ каже…Боже…зашто….

узе то… шта крив сам …да буде .,.то?

Неко каже… Бога не питај..

сам си себи крив… себи одговарај…

 

 

 

Народ каже …срећа није добра…

на мој се живот није намерила..

Неко каже  за ..твој живот ,,крив,,

си ти …себи се окрени…

 

 

 

Погледаш… поцрниш…полудиш…

Гледаш Бога…гледаш Неког…

Бога питаш….од Неког бежиш….

закунеш се ..колико пута у трену…

спремиш стрелу… одапнеш и гађаш..

а онда испред своје мете станеш!

 

 

 

Гледаш  у дубину, у висину

гледаш лево и десно.. срж тачка

како год се окренеш….

 

 

 

Кажеш…има могућности  без броја..

идем новим..где још нико није…

правим…градим..упознајем..утирем

нећу калуп….ја сам своја…

 

 

 

Кренеш да одеш…. пут те води

брдима, водама. небом и сновима…

ходаш… летиш…. кад погледаш…

на почетак се вратиш…

 

 

 

Мета стоји…макла није….

све је лакше кад се са

својим путем…који правиш ….

помириш!