Ирена М.:КАПЕТАН

Кад једра
Спусте своја платна
Ништа не очекује се
Ветар пољуља таласе
Однесе
Понесе
На крилима
Непознатих путева
Заборављених стаза
Старих мапа
Пожутелих
Од прашине
Стајања
Не пролазног времена
Осећа се
Слобода
Не избора
Воља
Промена
Мирис
Свежина
Обновљених
Животних сокова
Мир у мислима
Циклично покреће
Ново настале полетне
Кораке
И опет ходамо
Ко да смо малочас
Проходали
И опет говоримо
Ко да смо речи
Начули
И опет осећамо
Ко да смо не научени
…
Није битно кормило
Ни којим путем ходимо
Како управљамо
Како се на себе ослонимо
Особа у нама
Заслужна
За плов
И испловљавања
