Ко је то Србима украо

песницу

Ко нам је даске са стола

поломио

Па мирно грлимо европску

вештицу

Док пониженима брат нам

није мио

Хлеб и со – ко нуди разним

злотворима

Да ујед вампира с осмехом

примамо

Зар нам је лепше у њиним

затворима

Зар ни дух слободе ми

више немамо

Ко Србима узе мудрост

Светог Саве

Па љубимо руке што нам

се не пруже

Руке што нас са подсмехом

стежу, даве

И над нама лешинарски

стално круже

Зашто Срби све то трпе

зна ли неко

Зар и вид смо изгубили,

небо, понос

Знаш Србине, све што имаш

где си стекô

Где нестаде храбри Србин

и го и бос