Желим погледе 

бескрајне 

као цвркута птица

дуге

у зеленилу пролећа 

да дотакнеш ме уснама 

док топлину осећам

и шапат налик ћутању –

ни реч да не проговорим

Желим да не реметимо 

тишину 

док длановима клизиш ми по врату, 

преко рамена до линије груди, 

усне у пољупцу дугом

да осетим драж 

миловања неускраћених

Желим преплетене нам руке

твоје дотицање

удолине палца и кажипрста

лагано

и педаљ само ниже 

док осећам 

као пером ме дражиш

тихо, 

полако, 

удишем дуња првих мирисе

Дланова линије да откријеш 

сваку једнако да милујеш 

и линију груди пратиш 

а потом

испод их обухватиш  

да осећам додире све

нежне, 

тихе, 

најнежније

Кроз осмех благи, 

помало скривен,

на угловима влажним 

срећу да тражим

Једина, тиха, ноћ је близу

и дрвеће махне, 

пољупцима бескрајним,

док лахор једва да додирује власи,

иза уха мило проструји.

Шапућеш – ћути – док уснама дотичеш

незрело дете у жени,

и збуњену лепотом 

у наручју ме држиш

дах страсти ми се отима

док слушамо цвркутање 

тишине у нама

Заиграј ми звездано коло на небу

кад ме поново будеш срео,

до тада минути расту

и вео сат покрива цео

Ишчекујем за вечност 

загрљај анђеоски

топлину усана твојих,

испод липе мирис твој да удахнем

док тело дрхти од спајања

и туге брзог нам растајања

Лишћем да ме поново грејеш,

тихо шапућеш да сан нису

погледи дуги 

и миловање,

трен нека стоји у времену 

док љубав пупи

и најлепше боје ствара

као да је љубав

милована

наша једина

и права…