Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Уметност будног сневања


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Човек живи са сврхом и смислом само онда кад уме да снева и остварује своје снове.

Живот без снова, то је живот без сврхе и смисла.

Наравно, да су нас од детета васпитавали и учили погрешно и наопако, од родитељског дома па преко свих школа и друштвених установа.

Зашто су нас учили погрешно и наопако?

Припремали су нас за бело робље предатора и паразита, зато су нас погрешно и наопако васпитавали и учили.

Што мање знамо, све смо покорнији, све смо оданије и послушније слуге.

02

Сневање је пресудније од знања.

Основа стваралаштва није знање – како мисле необавештени – чији је ум поробљен у рептилским школама – већ вештина маштања и уметност будног и свесног сневања.

Песници и уметници нису живе енциклопедије, нису ризнице знања, како, опет необавештени мисле.

Песник је песник зато што уме да снева и машта, зато што се кроз машту и снове које будан снева повезује са ТВОРЧЕВИМ ПРАИЗВОРОМ МУДРОСТИ, са СТВОРИТЕЉЕВОМ РИЗНИЦОМ-МАЈКОМ – МАЈКОМ СВИХ ВАСЕЉЕНСКИХ РИЗНИЦА.

03

Онај ко развије уметност сневања и маштања, тај ће у сваком трену имати приступа БОЖЈЕМ РАЧУНАРУ.

Он ће вечно бити на БОЖЈЕМ ИНТЕРНЕТУ-КОСМОНЕТУ.

Он је вазда умрежен у МРЕЖУ СВИХ МРЕЖА.

Интелектуалци и философи који пабирче и гомилају информације, сазнања и знања овога света, никада неће бити БОЖЈИ СТВАРАОЦИ.

Њих нагомилане информације, нагомилана знања и сазнања само оптерећују и разбољевају.

Зато интелектуалци и философи и јесу најтежи болесници.

04

Ми нисмо створени и рођени да бисмо били живе ризнице знања, живе енциклопедије, већ да бисмо, растерећеног и испражњеног ума, у сваком трену могли да приступимо БОЖЈЕМ РАЧУНАРУ, БОЖЈЕМ ПРОГРАМУ.

Отуда ја све време говорим, да треба укинути школе, и дозволити деци да сама, уз помоћ пробуђених и освешћених родитеља, развијају и негују уметност будног сневања и маштања.

Школе служе једино томе, да производе будуће покорнике и послушнике, будуће бело робље гмазова, предатора и паразита.

Што неко веће школе заврши, све је послушнији и покорнији роб.

Такво је тренутно стање у савременом свету којим владају сви могући видљиви и невидљиви паразити.

05

Стварајте и пишите поезију!

Развијајте машту и уметност сневања!

То ја свима казујем већ скоро пола века.

Само су ме неки разумели и прихватили, док су многи наставили по старом.

Ено их, видим их, где робују паразитима и предаторима за бедну цркавицу, преживљавајући од данас до сутра!

Људи више воле да буду последње робље паразита, него да иду властитим путем сневања и маштања.

Постави коментар