Драган Симовић: Лирика вечног тренутка – Уметност будног сневања
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
01
Човек живи са сврхом и смислом само онда кад уме да снева и остварује своје снове.
Живот без снова, то је живот без сврхе и смисла.
Наравно, да су нас од детета васпитавали и учили погрешно и наопако, од родитељског дома па преко свих школа и друштвених установа.
Зашто су нас учили погрешно и наопако?
Припремали су нас за бело робље предатора и паразита, зато су нас погрешно и наопако васпитавали и учили.
Што мање знамо, све смо покорнији, све смо оданије и послушније слуге.
02
Сневање је пресудније од знања.
Основа стваралаштва није знање – како мисле необавештени – чији је ум поробљен у рептилским школама – већ вештина маштања и уметност будног и свесног сневања.
Песници и уметници нису живе енциклопедије, нису ризнице знања, како, опет необавештени мисле.
Песник је песник зато што уме да снева и машта, зато што се кроз машту и снове које будан снева повезује са ТВОРЧЕВИМ ПРАИЗВОРОМ МУДРОСТИ, са СТВОРИТЕЉЕВОМ РИЗНИЦОМ-МАЈКОМ – МАЈКОМ СВИХ ВАСЕЉЕНСКИХ РИЗНИЦА.
03
Онај ко развије уметност сневања и маштања, тај ће у сваком трену имати приступа БОЖЈЕМ РАЧУНАРУ.
Он ће вечно бити на БОЖЈЕМ ИНТЕРНЕТУ-КОСМОНЕТУ.
Он је вазда умрежен у МРЕЖУ СВИХ МРЕЖА.
Интелектуалци и философи који пабирче и гомилају информације, сазнања и знања овога света, никада неће бити БОЖЈИ СТВАРАОЦИ.
Њих нагомилане информације, нагомилана знања и сазнања само оптерећују и разбољевају.
Зато интелектуалци и философи и јесу најтежи болесници.
04
Ми нисмо створени и рођени да бисмо били живе ризнице знања, живе енциклопедије, већ да бисмо, растерећеног и испражњеног ума, у сваком трену могли да приступимо БОЖЈЕМ РАЧУНАРУ, БОЖЈЕМ ПРОГРАМУ.
Отуда ја све време говорим, да треба укинути школе, и дозволити деци да сама, уз помоћ пробуђених и освешћених родитеља, развијају и негују уметност будног сневања и маштања.
Школе служе једино томе, да производе будуће покорнике и послушнике, будуће бело робље гмазова, предатора и паразита.
Што неко веће школе заврши, све је послушнији и покорнији роб.
Такво је тренутно стање у савременом свету којим владају сви могући видљиви и невидљиви паразити.
05
Стварајте и пишите поезију!
Развијајте машту и уметност сневања!
То ја свима казујем већ скоро пола века.
Само су ме неки разумели и прихватили, док су многи наставили по старом.
Ено их, видим их, где робују паразитима и предаторима за бедну цркавицу, преживљавајући од данас до сутра!
Људи више воле да буду последње робље паразита, него да иду властитим путем сневања и маштања.


