ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Никада не говорите: НЕ МОГУ, већ вазда казујте: ЈА МОГУ!

Чак иако унапред верујете и знате, да нешто не можете, не говорите: НЕ МОГУ!

Свако духовно биће све може, само што није увек свесно ДА МОЖЕ.

Ми, уистини, све можемо, а не знамо да можемо!

Ако свагда говоримо ДА НЕ МОЖЕМО, ТАДА НИШТА НЕЋЕМО МОЋИ, ПА НИ ОНО ШТО С ЛАКОЋОМ МОЖЕМО.

Људи који живе у незнању, вазда нас нечим застрашују: ратовима, земљотресима, поплавама, сушама, астероидима, кометама…

У застрашених људи свест бива веома сужена, скоро скврчена.

Они сем страха ништа друго и не виде!

Наша Мидгард-Земља је духовно биће, високо духовно биће.

Она није сама, јер је повезана са свим иним нашим земљама, планетама, звездама и сунцима у Васељени.

Када се нађе у опасности, тада призива у помоћ све друге наше земље, све ине планете и звезде, сва сунца.

А и ми смо, свакако, дужни да припомажемо нашој Мидгард-Земљи, кад год предосетимо да се приближава било каква опасност из Васељене.

Највише јој припомажемо својим мислима, енергијом светлих мисли; наравно, уколико смо усаглашени и усаображени са Створитељем и Васељеном.

Ми то умемо, ми то можемо.

МОЖЕМО!