У тишини гласнијој од вапаја сањара,
давно заспалог,
и по своду разливених му мисли
време мили

 

У тишини која прекрива кринове,
процвале у инат прошлости;
као близанци,
у истом трену
родише се простор и време –
пре вечности

 

Сунце неприметно умире
у вековној тишини времена
које давно родило је живот.