Верица Стојиљковић: КАП
… Кап је света, из ока ми пала –
само једна … пред вратима срца мога
све речи од искона,… изговори
она у трену … та суза једна
отворите се врата … мисао крену и
чар сјаја пропусти снове у јаву…
милином засја стварни свет,…
бојама свим обоји чаролију
И диже се птица , крилима златним
замахну снажно, са поља белих и
немушто рече, да небесним
стопама њу . . . пратим
У бљештавом сјају, врх самотне планине
прими нас нежно –
Ту, на топлине врху,
суза друга изговори мисли … истине…
пре но реч заврши се,
непостојећа врата се друга отворише…
срце са срцем збори
од речи ничу без броја цветови
латицама пут што плету … љубави
чују се исконих осећања тонови
у колу … плеше . . . коловрат

