Куд си била синоћ Зоне

Ђевојачка соба празна

Нисам мамо нигђе била

С мјесецом сам чаврљала.

 

 

Испод липе мироносне

Ухвати ме лаган санак

Њежна рука Јованова

Обгрли тад струк мој танак.

 

 

Та два ока,чарна , црна

Милују ми дуге косе

Лаган корак поведе ме

У коло ме ноге носе.       

 

 

Ватре горе насред поља

Плеше моја снена душа

Мирис класја,зов даљина

У руци ми бијела ружа.

 

 

Убрао је за ме Јован

Пита да му љуба будем

Сваког дана китит ће ме

Дукатима,росним цвијећем.

 

 

Ах,ти мамо немој чуват

Ђевојачко срце младо

Но ме пусти на посјело

Да не идем више крадом.