Данас је трен јучерашњи
као нов прострујао кроз мене – био је и тек постаће оно што није био, а заправо јесте

Скрио се иза наде јуче, а данас љуби немирну чежњу,
у пољупцу нашао је себе

Светлост га мије
док једини од тренутака бежи
и плашећи се себе
далеко негде
одлази
одлази

Враћа се унатраг да види шта је
сањајући да је нешто док
преврће се кроз ништа,
и борећи се са собом
узалуд
у кругу сопства

Јучерашњи а нов кроз мене је прострујао – постаће оно што није био,
а заправо јесте.