Изнад мене – травната равница

По њој плове облаци – лоптаци

Над Рудником Јарило се рађа

Гледим га са Орлове планине

 

 

Милозвук звон овна предводника

Пробија нежно јутарњу тишину

Мајсторски ствара мале осмице

И складно их плете у дуге ланце

 

 

Заравњен круг – место посвећења

Нових Витеза Праисконог Реда

Трагам за суштином једне латице

Знам да ћу тако спознати Цвет

 

 

Знам да ћу тако спознати и Свет

Простор и време су илузије ума

Ум – зналац магије од памтивека

Само Вечност и Безкрај су истине

 

 

Отварам срце милину пропуштам

Где је сада најдража витезица моја?

Ослушкујем трагове миришем боје

Пусти их! Пусти драга боје у парове!