ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Смисао се тражи вазда и увек изнова.

Свакога дана, свакога часа, свакога трена.

Ако се само мало опустимо, одмах губимо смисао.

Кад изгубимо смисао, тада постајемо безвољни.

Безвољни и мрзовољни.

Ништа нам се не мили, па ни сам живот.

Клонемо духом, падамо и тонемо.

Мени је поезија све време, од ране младости, била најбоља заштита.

Кроз поезију сам, и онда кад ми је бивало најтеже, тражио и налазио смисао.

Поезија је мора вера, моја религија, моја поетика и мој поглед на свет.

Какве су ми песме – такав сам и ја!

Да будем још јаснији: моје су песме и боље и лепше од мене!

02

Док сам јутрос седео у врту, нада мном су, високо у небу, прелетеле две роде.

Рода је наша прамајка.

Али, наша прамајка је и Мокоша, једнако као и Живана.

Сви наши богови и богиње имали су, истовремено, по више имена, тако да су се њихова имена узајамно прожимала и преплитала.

Свако божанство је могло имати имена свих божанстава.

Мокоша је Рода, као што је и Живана – Мокоша и Рода.

Сварог, Свевид, Перун, Даждбог, Велес, Љељо, Весна, Мокоша, Морана, Лада, Србона, Стрибог… сви су они били повезани међусобно, и свако је од њих, у свакоме трену, могао да замени и одмени било кога од њих.

Само онај ко је у ведскима знањима и мудростима, може ово да схвати и разјасни.

03

Сваки се човек понаша у складу са својим програмом.

Како је програмиран, тако се понаша, мисли, осећа, живи и ствара.

Ако је програмиран од богова и светлости, понашаће се у складу са програмом богова и светлости; ако ли је, пак, програмиран од тамних ентитета, од бесова – понашаће се онако како му бесови и тамни ентитети налажу.

Програмирање започиње још пре зачећа.

Први љубавни (полни, сексуални) однос двоје љубавника, двоје супружника а будућих родитеља, јесте призивање и зазивање (инвокација) – или сила светлости или сила таме, а у зависности од тога на којем су умном, душевном и духовном ступњу љубавници; и тада је започето програмирање генетског и светлосног записа који се низводи у мајчину утробу, а потом и наставља у мајчиној утроби.

(Ово нису моја знања, већ знања ведских мудраца, Белих Срба Хиперборејаца.)

Древна ведска знања о љубавним чаролијама и вештинама, о полном-сексуалном знању, умећу и васпитању, о значају и битности самог сексуалног (поготову првог) чина, намерно су скрајнута, потиснута и уништена.

У древних се нису рађала опака и зла деца, јер су знали како се у самом љубавно-полном чину, при самом сексуалном општењу и зачећу призивају светли ентитети – будуће божанске душе.

Сва ова западна позитивистичко-материјалистичка знања о сексуалном животу и васпитању не вреде ни жижљива боба!

Боље је ништа не знати, него бити у тим лажним паразитским знањима!